Poštovani članovi, prijatelji i simpatizeri SOCIJALDEMOKRATIJE,

U ime Predsedništva naše Stranke i u svoje ime, čestitam Vam Dan Socijaldemokratije i, neobavezno, Slavu naše Stranke (Ilindan), koji proslavljamo u spomen na 2. avgust 1903. godine, dan kada je Dimitrije Tucović, zajedno sa Radovanom Dragovićem, Trišom Kanclerovićem, Dragišom Lapčevićem, Dušanom Popovićem, Nedeljkom Divcem i drugim socijaldemokratama tog vremena, osnovao u Beogradu prvu radničku partiju u Srbiji - Srpsku socijaldemokratsku stranku, koja je, po ugledu na program evropske socijaldemokratije (prve socijaldemokratske stranke u Zapadnoj Evropi, Socijaldemokratske partije Nemačke, osnovane 1869. godine) prva u Srbiji nadgradila zahteve građanske demokratije sa zahtevima za određenu istorijsku meru izmedu socijalne pravde i demokratije, odbacila radikalne doktrine i revolucionarno nasilje u tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i razradila mogućnost unapređenja položaja radnićke klase putem socijaldemokratije, odnosno putem mirnih, evolutivnih, političkih, ekonomskih i socijalnih reformi.

Dimitrija Tucovića se i danas sećamo kao obrasca socijaldemokratskog patriotizma jer je, zajedno sa drugim srpskim socijaldemokratama, prihvatio naćelne stavove Druge internacionale o suprotstavljanju ratu, glasao protiv ratnih kredita, želeći da spreči Prvi svetski rat, ali je među prvima otišao u dobrovoljce i poginuo kada je Austro-Ugarska napala Srbiju. Na isti način se sećamo i Lapčevića i Divca, koji su, pri cepanju Srpskog socijaldemokratskog pokreta izmedu Prvog i Drugog svetskog rata na radikalno (boljševičko, komunističko) krilo, koje je 1919. godine prišlo novoformiranoj III, Lenjinovoj internacionali – komunistima i demokratsko (socijaldemokratsko) krilo, ostali verni socijaldemokratiji i II internacionali i njenom vođi Karlu Kauckom, koji je zastupao stav: ''Ostvarivanje političke vlasti od strane radništva, u modernoj demokratskoj državi, ne može biti delo prepada, već samo rezultat tegobnog rada na političkom i ekonomskom organizovanju, na fizičkoj i moralnoj organizaciji partije i radništva, postepenom osvajanju mesta na izborima za opštinska predstavništva i zakonodavna tela''.

Srpska socijaldemokratska stranka je u potpunosti bila posvećena borbi za prava radnika, seljaka, zaposlenih u prosveti, zdravstvu, nauci, kulturi, medijima, vojnim, policijskim i drugim državnim službama, nezaposlenima i penzionerima. Imala je dosta uspeha na raznim izborima i bila zaslužna za uspostavljanje našeg prvog socijalnog zakonodavstva i sprovođenje naše prve agrarne reforme, 1922. godine, kada je Divac bio pomoćnik ministra socijalne politike, ali je pred pocetak Drugog svetskog rata postepeno gubila teren pred, s jedne strane, kraljevskim samodržavljem i, s druge strane, pred demagoškim i populističkim radikalizmom komunista. I pored svega, njeno rukovodstvo je do kraja ostalo verno socijaldemokratiji, za čega je primer Divac koji je 1940. godine odbio ponudu Dragoljuba Jovanovića da zajedno osnuju Narodnu seljačku stranku, rečima: ''Ne mogu poći sa vama, neću da napuštam socijaldemokratsko ime, jer je to ''firma'' koja ima veliku prošlost, pa može imati i veliku budućnost''.

Posle pobede komunista i stvaranja Socijalističke Federativne Jugoslavije nikome, osim komunistima, nije bilo dopušteno stvaranje političkih stranaka, pa ni socijaldemokratama. Nedeljko Divac i Veljko Kovačević su ipak pokušali da osnuju Socijaldemokratsku partiju Jugoslavije, i  čak 8. decembra 1945. godine dobili odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova za njeno osnivanje i rad, ali su do samog kraja te iste godine bili prinuđeni da ''privremeno'' obustave njen rad, zbog čega su napustili i Narodni front držeći se principa: ''Ako nešto što se loše radi ne možemo sprečiti onda u tome bar ne moramo učestvovati''.

Sve do pada komunizma i Berlinskog zida, početkom devedesetih godina XX veka, kada je i kod nas stvoren prostor za pluralizam, nije bilo uslova za okončanje višedecenijskog diskontinuiteta u razvoju socijaldemokratskog pokreta u Srbiji, što se desilo tek 1997. godine, nekoliko godina posle osnivanja prve generacije stranaka u novom višestranačkom sistemu, uglavnom pod kontrolom Miloševićevog režima, kada je obnovljen rad Srpske socijaldemokratske stranke pod novim imenom – Socijaldemokratija.

Začetnici ideje o formiranju Socijaldemokratije, još u martu 1997. godine, bili su dr Vuk Obradović, dr Pavić Obradović i dr Dušan Janjić. Zajedno s njima bili su i prof. dr Savo Ivančević, prof. dr Dragan Veselinović, Miloš Obradović, Milivoje Mića Borić, dr Ladislav Fekete, Zvezdan Miljković, prof. Dragiša Jakić, Zlatko Hekelj, Dragiša Lacmanovic, mr Dragan Mitrović, Mirko Muškinja, Rifat Licina ...

Socijaldemokratija je upisana u Registar političkih organizacija Ministarstva za državnu upravu  i lokalnu samoupravu Republike Srbije 22. aprila 1997. godine, pod rednim brojem 151, a svoj prvi,  Osnivački kongres (Skupštinu), održala je 12. jula 1997. godine u Beogradu, kada je donela svoja osnovna akta (Statut i Programska načela) i tajnim glasanjem (izmedu dva kandidata: dr Dušan Janjić i dr Vuk Obradović) za svog prvog predsednika izabrala dr Vuka Obradovića.

Poštovani prijatelji, 

Navršilo se jedanaest godina od nastanka naše partije, ali prvi put našu godišnjicu obeležavamo bez naša dva osnivača, dr Pavića Paje Obradovića (12. 08. 1953. – 02. 11. 2007.), koji je bio potpredsednik prve višestranačke Skupštine Republike Srbije i potpredsednik Socijaldemokratije i dr Vuka Obradovića (11. 04. 1947. – 13. 02. 2008.), nezaboravnog generala, vizionara i političara, koji je bio potpredsednik Vlade Republike Srbije i na svih šest dosadašnjih Kongresa Socijaldemokratije izabran za predsednika Socijaldemokratije. Oba su ugradili sebe u demokratski preobražaj Srbije i bili najčvrći noseći stubovi, najagilniji i najdinamičniji funkcioneri Socijaldemokratije. Hvala im na svemu što su učinili za Socijaldemokratiju i Srbiju. Sva njihova dela bila su junačka, herojska, dostojna najvećeg poštovanja. Bili su i ostali zauvek naša najveća znamenja. Neka im je večna slava. Socijaldemokratija će ih uvek pamtiti i s ponosom nositi u srcu.

Poštovani članovi i simpatizeri SOCIJALDEMOKRATIJE,

Jedanaest godina u životu jedne stranke nije ni malo, ali ni veliko razdoblje. Prošle su kao jedna, ali sa toliko burnih događaja kao da su prošle desetine. U njima smo doživeli velike uspone, ali i padove, uglavnom izazvane neprincipijelnim, ponekad i bezobzirnim udarima onih kojima je Socijaldemokratija, kao pobornik stvarne demokratije, vladavine prava i socijalne pravde, bila i ostala smetnja u ostvarivanju sebičnih, ličnih i uskostranačkih interesa. Onih kojima je do ljudi iz sveta rada stalo kao do lanjskog snega.

Početni rad i razvoj Socijaldemokratije bio je vrlo buran i dinamičan. U neuobičajeno kratkom roku učlanili smo oko 30 hiljada članova i razvili mrežu od preko 120 opštinskih i drugih odbora. Tome je veoma doprinelo naše samostalno istupanje na parlamentarnim izborima 1997. godine, gotovo odmah nakon formiranja, kada su i Stranka i naš predsednički kandidat dr Vuk Obradovic dobili preko 100 hiljada glasova.

Naša Stranka je bila suosnivač Saveza za promene a kasnije i Demokratske opozicije Srbije. Učestvovali smo u svim političkim aktivnostima koje su imale za cilj demokratske promene u Srbiji. Bili smo među glavnim organizatorima petooktobarskih dešavanja 2000. godine. Na izborima, decembra 2000. godine učestvovali smo u okviru pobedničke koalicije DOS-a. Međutim, vrlo brzo smo bili prinuđeni da napustimo i vlast i tu koaliciju, odmah posle obnavljanja onoga protiv čega se deklarativno bilo, kada je počela degradacija, poništavanje izvornih principa DOS-a, koji su se ticali demokratizacije društva, unapređenja proizvodnje, rasta standarda građana i potvrđivanja autentične socijalne pravde i kada su neke članice DOS-a otpočele piransku borbu za svoju, monopolnu, osamostaljenu vlast.

Zbog naše borbe protiv kriminala i korupcije koju je predvodio naš predsednik dr Vuk Obradović, koji je i kao potpredsednik Vlade Republike Srbije imao to zaduženje, našli smo se na udaru ostalih članica DOS-a i gotovo celokupne ''nove'' izvršne vlasti, koji su i doneli ničim zasnovanu odluku o našem odstranjivanju sa političke scene, iz straha da bi mi, težeći o istini,  korenima i nosiocima kriminala i korupcije, doveli u pitanje i neke od ljudi iz njihove senke.

Od maja 2001. godine, kada je naš predsednik odbio ponudu za predaju stranke a ostanak na funkciji potpredsednika Vlade, ambasadorsko mesto i pare, pare, pare ..., sve vreme bili smo nemilice proganjani i prljavo sprečavani da ostvarujemo svoje ciljeve zbog kojih smo se i udružili; postali smo prva žrtva krađe poslaničkih i odborničkih mandata; naš predsednik je razrešen dužnosti potpredsednika Vlade, a mnogi naši ugledni članovi nezakonito su, pravnim i političkim nasiljem, smenjeni sa funkcija koje su obavljali. Pritom, naš predsednik je dobio i ''aferu'', koja je Stranci nanela veliku materijalnu i nematerijalnu štetu, iako je ona okončana pravosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu, kojim je Sud rekao svoje: naš predsednik je čist pred zakonom.

Bili smo žigosani; ''moralno politicki nepodobni''; bele vrane; stradalnici. Nismo mogli da napredujemo. Ipak, vreme i događaji su pokazali da smo bili u pravu. Istina u poslednje vreme izbija na videlo. Razotkriva se pozadina onoga što se sa nama zbilo. I u ozbiljnim političkim krugovima udar i hajka na nas ocenjuje se kao, za Srbiju i njene interese, najpogubniji potez u poslednjih nekoliko godina. Srbija bi danas izgledala drugačije da toga nije bilo.

Bilo je vraški teško, ponekad mučno, čak i bolno. Ali, nije bilo uzalud. Nakon jedanaest godina, bez predrasuda i zlopamćenja, ne zaboravljajući šta je bilo i ne želeći da sudimo, radujemo se što smo uložili rad, znanje i volju u nužan, koristan i održiv poduhvat i zadržali svoju autonomnost. Oni koji su nas ''prognali'' iz vlasti nisu ni svesni koliku su nam time uslugu učinili, jer smo ostali čisti i nekompromitovani, što je naš najveći kapital, kojim smo i uspeli da se odbranimo od svih udara, unapredimo svoj dalji rad i razvoj,  preispitamo i izmenimo sva svoja značajnija akta i kadrovska rešenja, kao i da se na miru, polako, socijaldemokratski, pripremamo za svoj VII Kongres i novi, široki povratak na političku scenu Srbije i da, zajedno sa ljudima iz ''sveta rada'' kojima smo okrenuti, ostvarimo svoju dugoročnu ulogu u izgradnji savremene Srbije. Oni koji su bili uvažene, povlašćene i počašćene pristalice našeg ''progona'' sada se posipaju pepelom kroz isprazne reči: ''Takvo je bilo vreme'', a osećali bi i grižu savesti, kad bi je imali.

Kao i ranije, ni danas ne pristajemo na pretnje i ucene neolibelarnog i desnog koncepta vlasti, da postanemo njihov privezak i promenimo putokaze Socijaldemokratije koje su postavili naši osnivači i overili svi naši članovi, funkcioneri i simpatizeri. Priznajemo trenutnu dominaciju neoliberalnog i desnog koncepta vlasti na političkoj sceni Srbije jer je to rezultat izborne volje građana, ali samo privremeno i u situaciji kada je i izborna ponuda samo lažna dilema izmedu dva sistema: ili neoliberalizam ili desni populizam? Međutim, kako ni u neoliberalizmu ni u nacionalizmu, za većinu gradana, nije moguć normalan život, jer počivaju na stalnom obnavljanju i zaoštravanju konflikata, produbljivanju podela i izgradnji društva privilegija i dobrobiti samo za mali broj (bogatih) ljudi, odlučni smo da kao požrtvovani borci, a ne prosto članovi jedne volonterske organizacije, delimo zlu sudbinu svoga vremena i za to i dalje plaćamo (siromah - pljackašima) osvetnički visoku cenu koju su nam silnici razrezali, ali i da se sa svojom humanistickom inicijativom (koje ima i pored nestanka Treće internacionale, jer je opstala Druga internacionala – socijaldemokratija) trajno ponudimo kao jedini prihvatljiv odgovor na savremene izazove društva i ekonomije trećeg milenijuma i politička alternativa negativnim izazovima, u koje je Srbiju i srpski narod doveo neoliberalni i desni koncept vlasti, čvrsto verujući da je Socijaldemokratija potrebna Srbiji i da bi ona sa njom najbrže bila evropska: radnija, pomirljivija, uljudnija, zdravija, vedrija i bodrija.

Dan Socijaldemokratije danas se, po pravilu, radno i skromno, obeležava u svim njenim odborima. Posebno u Predsedništvu Socijaldemokratije, koje je u skladu sa odlukom Glavnog odbora SD, na sednici održanoj 28. juna 2008. godine u Beogradu, preuzelo poslove sazivanja i pripreme VII Kongresa SD i utvrdilo sledeće rokove i načine za njihovo izvršenje: 1) VII Kongres SD će se održati najkasnije do 10. novembra 2008. godine; 2) Svi nacrti akata koji će se razmatrati na Kongresu biće istaknuti na sajtu Stranke (www.socijaldemokratija.org.rs),  odmah po njihovom utvrđivanju, a najkasnije do 10. avgusta 2008. godine; 3) Javna rasprava i dostavljanje predloga, primedbi i sugestija članova, organizacija i simpatizera SD, u vezi nacrta akata Kongresa i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD, obaviće se u periodu od 10. avgusta do 10. oktobra 2008. godine, putem e-maila Stranke (info@socijaldemokratija.org.rs).
Sada je potrebno da se svi ''probudimo'', da kadrovski i organizaciono ojačamo i strpljivo i svakodnevno krenemo u pripreme za naš VII Kongres i dalju izgradnju Socijaldemokratije, pre svega povećanjem njenih organizacionih i proceduralnih sposobnosti i osposobljavanjem da bude moderna, sveobuhvatna, otvorena, čvrsta, odgovorna, demokratski konstituisana, politička stranka levog centra, sposobna da ostvari svoju programsku viziju i dugoročnu ulogu u demokratskom društvu, i na republičkom i na lokalnom nivou, a na osnovama našeg dugoročnog, strateškog razvoja, pre svega u pravcu jačanja i povećanja: efikasnosti; konkurentne sposobnosti; uticaja, poverenja i podrške građana; kapaciteta i na republičkom i na lokalnom nivou; organizacione strukture; proceduralne sposobnosti; komunikacije; obuke; delotvornosti i svakodnevne stranačke aktivnosti: i u predizbornim kampanjama, i na izborima, i između izbora, i van učestvovanja i pobeđivanja na izborima.

Nailazi vreme, ono pravo, ljudsko, istorijsko, demokratsko da Socijaldemokratija, kao politički koncept i čvorište temeljnih političkih ideja sa kojima se konstituiše država, sistem i demokratija, stvori teorijske i praktične preduslove, koordinira i objedini sve svoje organizacione potencijale i aktivira i artikuliše ih medu građanima,  s ciljem da bude prihvaćena od njih i, na taj nacin, postane stvarnost i sigurna izvesnost Srbije, zbog čega se mora više posvetiti aktiviranju, oblikovanju, promociji, politickoj prezentaciji, ostvarenju, afirmaciji i artikulisanju socijaldemokratskih potencijala među građanima, kao i afirmaciji svojih osnovnih vrednosti i ciljeva i  temeljnih reformi postojećeg društva i države Srbije, što izvesno vodi stvaranju jednog novog i boljeg poretka u kome će biti više slobode, više pravde i jednakosti, više solidarnosti i demokratije.

To podrazumeva usmeravanje aktivnosti Socijaldemokratije na: promociju ideja i koncepcija demokratije, socijalne pravde i civilnog društva u javnosti Srbije; sistematsku kritiku nedemokratske političke prakse i prakse vulgarnog kapitalizma; istraživanje i diskusiju o mogućnostima ostvarivanja ideja socijaldemokratije i uspostavljanja, funkcionisanja i stabilizacije civilnog društva u Srbiji; obrazovanje građana zainteresovanih za socijaldemokratiju; teorijski, analiticki i praktični rad vezan za ideju stvaranja jednog bloka stranaka centrolevice, i eventualno objedinjavanje partija socijaldemokratske orijentacije; uspostavljanje saradnje sa nevladinim organizacijama koje imaju srodne ciljeve i povezivanje sa nezavisnim sindikatima; stvaranje povoljnih uslova za obnovu socijaldemokratske alternative na političkoj sceni Srbije u uverenju da bez demokratske levice ne može biti uspešne demokratske tranzicije u zemlji.

U tom smislu, predstoje nam i sledeće aktivnosti: organizovanje istraživanja i rasprava o aktuelnim političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pitanjima u zemlji; pisanje članaka u novinama i časopisima u kojima bi se afirmisala socijaldemokratska viđenja pojedinih društvenih problema; redovna javna reagovanja na pitanja koja se u javnosti pokreću i istupanja sa svojim stavovima kadgod su i pitanju problemi od krupnog značaja za sudbinu demokratskog i proevropskg kursa zemlje; upoznavanje javnosti sa savremenim koncepcijama socijaldemoktratije; analiza i unapređenje partijskog programa i statuta; razvijanje zajedničkih aktivnosti i akcija sa drugim socijaldemokratskim stranakama; političko obrazovanje najšire javnosti, rukovodioca i aktivista, posebno za mlade, sa idejom o stvaranju političke elite socijaldemokratske orijentacije; unapređenje web sajta na kome se predstavljaju aktivnosti i stanovišta Socijaldemokratije.

Posebnu pažnju moramo posvetiti kadrovskoj politici:  dalji razvoj Socijaldemokratije traži dalje smisaono angažovanje svih njenih članova i stvaranje njenih novih potreba i vrednosti; s obzirom da je u Srbiji ogroman broj ljudi u nesigurnom socijalnom i ljudskom položaju, kadrovi Socijaldemokratije moraju politički da rizikuju da bi te ljude izveli iz takvog stanja i doveli ih do nivoa slobodnog građanina u društvu socijalne pravde i države prava; onaj kome je sve osigurano neće da rizikuje; rizikuju samo oni koji su pravi delatnici i savremenici i koji znaju kojim putem treba ići – oni kojima vlast ne treba da bi se lično u njoj bolje osećali i uživali, već da bi rešili pitanja socijalne pravde i demokratske države; zato se od članova Socijaldemokratije traži da znaju za solidarnost, pomoć, za izlazak iz ljudske nevolje, da mogu dostojno da predstavljaju većinu građana; a to su i žene i muškarci, ali kao radni moralni i solidarni ljudi a ne sebične usamljene individue; kandidati za delegate VII Kongresa i rukovodstvo Socijaldemokratije  treba da ispunjavaju i ostale uslove, opšte (punoletstvo, prebivalište, državljanstvo) i posebne: da je pošten, stručan, vredan i human, bez mrlja i hipoteka, u koga birači imaju poverenja, odnosno da uživa ugled u svojoj radnoj i životnoj sredini.

U očekivanju Vaših predloga, primedbi i sugestija, u vezi nacrta akata koja će se razmatrati na VII Kongresu Socijaldemokratije i kandidovanja za izbor delegata i rukovodstva SD na njemu, još jednom Vam upućujem najsrdačnije čestitke i najbolje želje. Svima Vama želim mnogo uspeha u radu, puno sreće, zdravlja i dobrote, a članovima SD hrišćanske veroispovesti šaljem blagoslovene pozdrave i povodom njihove krsne slave - ILINDANA.

Iskreno vaš,

Predsednik SD

Milivoje Mica Boric